Želeo sam da ti napišem ovo pismo i da ga pred svima ovde prisutnima pročitam i da ti na ovaj načun kažem koliko sam danas srećan i ponosan što sam tvoj otac, tvoj Didi, kako ti voliš često da me zoveš.

Kada sam poželeo ovo pismo da ti napišem, setio sam se, pre svega, jednog divnog oktobarskog dana 1994. godine, a kao da je to juče bilo kada si se rodila, kada je tvoje malo srce počelo da kuca i kada sam te izveo iz bolnice i odneo u naš stan koji se nalazio na petom spratu u centru grada…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

97 − 90 =