DANA 28 JULA 2018 GODINE U SPOMEN I PODSEĆANjE NA DAN STRADANjA SVETIH VELIČKIH VELIKOMUČENIKA

Vaše visoko preosveštenstvo arhiepiskope cetinjski i mitropolite crnogorsko primorski gospodine Amfilohije, Vaše preosveštenstvo episkope budimljansko nikšićki gospodine Joanikije, Vaše preosveštenstvo episkope slavonski gospodine Jovane, časni oci, sestre monahinje, divni i dični narode stradalne Velike, braćo i sestre u Hristu, dame i gospodo,

Evo dana kojeg stvori Gospod kako kaže prokimen apostola. Radujmo se i veselimo se u njemu.

Eto ove godine meni je ispred brastva Brkovića kao domaćina ovog veličanstvenog saborovanja ove 2018 godine, pripala izuzetna čast i zadovoljstvo da Vas sve ovde prisutne najsrdačnije pozdravim i da Vam se zahvalim što ste došli danas na ovo sveto mesto, na ovo naše svečano saborovanje kojim svi zajedno obeležavamo Slavu naše crkve posvećene svetima Kiriku i Juliti i spomen na naše i Vaše svete Veličke velikomučenike koji nevino i na pravdi Boga tragično postradaše na današnji dan pre 74 godine.

Pozdravljam prisutne delegacije i pojedince iz susednih opština iz Berana, Plava, Andrijevice i iz drugih opština čiji su predstavnici prisutni ovde i najiskrenije se zahvaljujem što su izdvojili svoje dragoceno vreme i trud da budu danas ovde sa nama.

Posebno se zahvanjujem i ovom prilikom izražavam duboko poštovanje našoj braći Pivljanima, braći po stradanju i veri Svetosavskoj, koji su došli iz stradalne Pive kod Nikšića da se danas zajedno pomolimo i za naše Veličke velikomučenike i njihove Pivske velikomučenike, koji nas sada sa neba svi zajedno gledaju i raduju se gledajući kako se i mi ovde na zemlji jedni drugima radujemo.

Pozdravljam i prestavnike sredstava javnog informisanja i srdačno zahvaljujem na dolasku u mučeničku i junačku Veliku.

Od svog postojanja i prvih zvaničnih pominjanja u Svetostefanskoj hrisovulji od 1313-1316 godine i petnaestak godina kasnije u Dečanskoj hrisovulji, Velika je u svojoj sedmovekovnoj istoriji mnogo puta stradala i svojim stradanjem svedočila veru Svetosavsku.

Selo Velika koja se nalazi u podnožju Čakor planine na obroncima planinskog masiva Prokletije ima neobičan naziv.

Ima više raznih izvora kako je dobila to ime. Dali po veličini prostranstva ili po Dečanskim velikanima koji su dolazili u Veliku, obzirom na to da je bila upućena na Dečanski manastir i činila njegov metoh.

Sa druge strane moglo bi se slobodno reći da je mogla dobiti ime i po velikim stradanjima i žrtvama koje je njen narod doživeo i pretrpeo kroz svoju burnu istoriju.

Međutim i posle nebrojeno puta da je neprijatelji smanje i po prostoru i po stanovništvu, Velika je u sve ove protekle vekove ostala i dalje velika.

Koliko je više bilo u njoj žrtava i mučenika oni su više i naseljavali nebesku Veliku a njihova mučenička krv je kapala i natopljavala zemaljsku Veliku i rađala nove i nove Veličane. Tako da je naša mučenička a pobednička Velika kako u prostoru tako i u vremenu postala i ostala otvorena knjiga sa dve stranice povezane duhom i telom jedna sa drugom.

Ovde danas sve nas prisutne na ovom saborovanju i na ovom svetom mestu prizvale su žrtve Veličkih velikomučenika i stradalnika koji su u jednom od najtežih perioda u istoriji Velike prolili svoju nevinu krv upravo na današnji dan 1944 godine.

Zločin koji se dogodio tog nesrećnog 28 jula bacio je za nas Veličane senku na sve muke i užase četvorogodišnjeg rata, obzirom da je toga dana postradalo više od 1/4 ukupnog stanovništva Velike a da nesreća bude veća pretežno su žrtve bile majke i nevine dečije duše. Da zločin bude monstruozniji, prema svedočenju očevidaca, komandant nemačkih trupa August Šmithuber iz auta u pokretu podiže dva prsta u vazduh i daje znak svojim vojnicima SS divizije i domaćim skotovima Skenderbeg divizije koji su bili naše komšije iz okolnih krajeva, da imaju dva sata za odmazdu i kaže:

“danas ovde mora krv da teče, imate samo dva sata”.

U strašnom bezumlju za ljudski razum neshvatljiv način od koga bi se i sam đavo postideo, ubice svirepo masakriraju pretežno nejač i decu.

Rasporeno je pet trudnica čiju još nerođenu decu nabadaju na bajonete, malom šestogodišnjem Matu Simonoviću odsecaju obe noge i kače ga na šljivu da visi, trinaestogdišnjeg Tomu Vučetića živog su odrali i umro je siroma u najvećim mukama.

I tako postradaše preko 600 Veličana i primiše vence slave u Carstvu nebeskom.

Dugo posle toga pokolj u Velici je bio zataškavan i zaboravljen pod plaštom žrtava drugog svetskog rata i ideje brastva i jedinstva i sve je postepeno išlo prema zaboravu ovozemaljskog poimanja stvari.

Većina tih zlikovaca koji su počinili zločin u Velici i koji su bili iz ovih krajeva, vratili su se svojim kućama i svojoj deci i doživeli su duboku starost bez ikakvih posledica.

Međutim kako to biva u Gospodu, veliki Otac naš nebeski ne ostavlja svoju decu, nas grešne i nedostoje koji inače slabo pamtimo a brzo zaboravljamo i svoje mučenike na milost i nemilost predajemo ovozemaljskim shvatanjima, iako smo u drugoj polovini prošloga veka skoro svi kao narod otpali od jedinoga Boga.

On jedini koji istinski voli čoveka podiže i vaskrsava Veličke stradalnike kroz ovaj lepi i divni hram koji ovde stoji pred nama, u spomen i pamćenje i nezaborav na naše svete Veličke velikomučenike, kao bismo njihovom žrtvom i krvlju nevinom obnovili naše sećanje i vratili se tako Bogu živom i bespočetnom i savršenom, kao jedinom sigurnom i nezamenjivom Ocu i tako se oslobodili ovozemaljskih idola i satanskih simbola, kojima smo revnovali i služili a kojima i danas pojedinci kao vukovi obučeni u jagnjeće kože i dalje revnuju i služe ništa manje kao oni ranije samo na demonokratski način.

Ovo stradanje je bilo jedno u nizu stradanja Velike i Veličana. Uzdamo se u jedinoga Boga da bude i poslednje.

Prošlost se ne može ispraviti ali se zato moramo na nju stalno podsećati kako nam se nebi desila opet u budućnosti.

Nažalost Veličani nisu bili pošteđeni ni u zadnjim ratovima devedesetih godina prošloga veka. U tim ratovima je poginulo pet Veličana i trojica Veličkih odivića. U nato agresiji na Srbiju i Crnu Goru u zločinačkom bestijanju i bombardovanju u Murini je poginuo Veličanin Miroslav Mico Knežević, bilo mu je nepunih 14 godina. U kukavičkom napadu šiptarskih separatista u kafiću Panda u Peći 1998 godine, kada je ubijeno pet mladića, stradao je i Dragan Trifović poreklom iz Velike.

Ali onom koji ide za Hristom ulicom “Via Dolores” prema nebeskom Jerusalimu stradanju nema kraja, sa stradanjem smo izgleda navikli da živimo.

Pa tako u minulom ratu na Kosovu i Metohiji kidnapovana su tri Veličana od strane šiptarskih terorista od kojih su dva pronađena mrtva a o trećem se još ništa nezna do današnjih dana.

Posle svih ovih stradanja u svojoj burnoj istoriji Velika je preživela i današnji skup potvrđuje da ona i dalje živi i diše Svetosavskim duhom i upire svoj pogled prema nebu moleći se usrdno svetom Kiriku i Juliti i svetim Veličkim velikomučenicima kako bismo i njih izmolili da se pred Gospodom Savaotom mole za nas grešne i nedostojne potomke.

Svi mi ovde prisutni Veličani imamo sveti zadatak da pre svega između samih sebe i između svih ostalih bilo kojem narodu i veri pripadali, jer svaki je čovek ikona Božija, bilo gde da se nalazi po ovom zemaljskom šaru, održavamo ljubav i slogu, čast i poštenje, ljudsko dostojanstvo, čojstvo i junaštvo, koje je Veličane uvek krasilo i izdvajalo od drugih, obzirom da su se geografski nalazili na karauli i u neposrednoj blizini svojih vekovnih neperijatelja.

Stoga je za Veliku i sve njene Veličane posle toliko stradanja a posebno ovog koje spominjemo danas 28 jula na ovaj sveti dan, potpuno primerena ona proročka reč svetog Lovćenskog tajnovidca vladike Petra Petrovića Njegoša koju izgovara i kaže:

“Na grobu će iznići cvijeće za daleko neko pokoljenje”.

Svima Vama i Vašim najmilijima dragi prijatelji, braćo i sestre koji ste ovde prisutni ja u svoje lično ime i u ime brastva Brkovića koje je ove godine domaćin ovog saborovanja, želim dobro zdravlje i sreću.

Da Vas Gospod čuva i sačuva od svih sablazni i obmana ovoga sveta i da Vas prati na svakom dobrom delu.

Da se za Vas pred prestolom Boga živoga mole sveti Velički velikomučenici i da Vam se stostruko vrati ova blagoprijatna žrtva koju ste danas uložili da dođete na ovu veliku svetkovinu i na ovo naše zajedničko molestvenije svetim Veličkim velikomučenicima.

Hvala Vam, i svako dobro Bog Vam darivao !!!

Crna Gora

selo Velika

dana, 28 jula 2018 godine Gospodnje.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

− 4 = 1